Budističkim monasima, koji su u davna vremena živeli u hramu Kitah u Burmi, društvo su pravile bele mačke. Kako se verovalo da u njima žive duše preminulih monaha, ove mačke su bile izuzetno poštovane.

     Procitala sam malopre na blogu jedan clanak o macetu, pa sam dobila zelju da i ja napisem nesto o mom novom clanu porodice. Dobili smo malo belo mace, nedavno rodjeno, koje inace zivi na selu kod rodjaka, da ga mi cuvamo desetak dana dok su oni  na putu. Muz kaze da ce sada moci da se vidi ko je kakav - ko voli zivotinje, voli i ljude. Hmm, vec nam je jedan hrcak pobegao preko terase kod  male komsinice u susedstvu , i ostao je tamo, uz nas pristanak, ali valjda nije namerno, nije jadnicak znao sta radi...

 

      Ne volim macke. Nisam rekla da ih mrzim, ali ih ne volim. Kad razmislim, mogu i da  se setim otkad ovo potice. Bila sam mala, ni u skolu nisam posla, kada sam gledala kako se igraju decaci, skoro mladici, iz moje ulice. Bio je tu jedan veliki orah, sa vrlo visokim granama., a oni su tek rodjene macice stavljali u kesu, zatim bi je cvrsto vezali i bacali uvis do prvih grana oraha. Kesa puna macica bi uz tresak ponovo, i ponovo, i ponovo padala na beton, i cini mi se da ja jos uvek pamtim sivo-crvenu bezlicnu masu koja se u kesi formirala.

      Drugi dogadjaj vezan za macke, jednako jak i mucan kao i prethodni, zbio se par godina kasnije. U nase dvoriste dolazile su macke lutalice redovno.Jednoga dana pojavila se uz cviljenje macka sa okom koje joj je visilo iz ocne duplje - neko joj je iz neposredne blizine pucao vazdusnom puskom pravo u oko. Verovatno obeznanjena od bolova brzo se izgubila. Sutradan, pa jos par dana kasnije, stizale su nove i nove macke sa upucanim ocima. Neke su se odmah gubile, mozda i da umru u osami, a jedna od njih, sa upucana oba oka, potpuno slepa, uplaseno se zadrzala u dvoristu. Prezivela je. Hranili smo je. Tumarala je, cesto udarajuci u predmete po dvoristu, i moj pokojni otac ju je odveo u jedno veliko seosko dvoriste puno drugih macaka. Mozda je otac osecao moju tugu, a mozda i sam nije imao snage da je gleda; otac je bio nezno i osetljivo bice, i kao takav ljubitelj alkohola i veselog kafanskog zivota.

    

-         Kako da zovemo mace?- zapita moj muz.

 

-         Zovi ga ADSL - predlozi sin - ionako se stalno zalis da svi u sobama imamo adsl, sem tebe, pa eto, imas ga sad i ti...

 

      Eh, deca.

      Mace jos nema ime...

 ( sve slike su slike mog maceta, jos uvek bezimenog )      

I eto, to sve mozda ne bih ni pisala, da danas popodne nije pozvonila komsinica sa macetom u rukama.

       - Jel ovo vase? - uz smesak je pitala. -Pojavilo se na terasi, pobeglo je od vas !

      Uzeh mace uz kiseli osmeh, a kroz glavu mi se vrzmalo pitanje : " Kakvi smo mi to ljudi,  kad ni sa mackama ne umemo ?"

 

Ništa ne može tako da oporavi posustali brak kao zajedničko letovanje. To je bar savet bračnih  psihologa. Ovo je kratak dnevnik mog desetodnevnog  porodičnog boravka na moru, bez interneta, msn-a, telefona... i  bez drugih muškaraca.

Prvi dan

Palme, ružičasto i ljubičasto cveće slatkastog mirisa, žuto sunce, kaktusi, svetlucavo plavo more  kao posuto swarovski kristalićima, nebo bez oblaka ... bog je bas skliznuo u kič  kad je pravio ovo mesto. Prizor previše sladak da bih mogla da ga svarim.

Drugi dan

Plaža je prepuna ljudi. Tu su sve one vitke, dugonoge devojke u dvadesetim, koje misle da će dvadesete trajati večito. Tu su i majke sa dva-tri deteta, sa dva-tri dušeka u rukama, sa dve-tri torbe na ramenu... i sa jednim jedinim mužem koji ih prati par koraka iza. I prve i druge imaju celulit, kao posledicu jedenja na brzaka i neprospavanih noći. Kad sam to primetila, hrabro odlučujem da kupim nov, minimalniji kupaći, koji moj muž uopšte nije ni primetio.

Treći dan

U večernjoj šetnji obraduje me natpis "Internet kafe" :)  Onda muž krene sa pričom kako je u ovim godinama zaslužio stabilnu i odraslu osobu kraj sebe, kako mu ne treba neko ko ne zna šta hoće, neko ko nešto hoće, a i ne razume šta ja to uopšte hoću....

Te noći, u polumraku, dugo sam posmatrala paukovu mrežu u uglu sobe. I nije mi bilo žao umiruće muve u mreži, sve nas čeka ovakav ili onakav kraj, a možda uz puno napora muva uspe i da pobegne. Bilo mi je žao pauka, koji je sam ispleo mrežu, bez koje ne moze da živi, a u kojoj će ostati za sva vremena. Samo on ima pravo da kaže da se nalazi zarobljen u mreži. Sopstvenoj mreži.

Četvrti dan

Muž sprema večeru. Orada, brancin, vino, masline, špargla, blitva - baš ume da uživa, lako mu je da se oseti srećnim. Ja jedem šta stignem, kad stignem, što brže, da bi mi ostalo što više vremena da kao budem srećna. Ne umem da uzivam u sadasnjim trenucima.

Peti dan

Deca su ostala na plaži. Pritisak vode u stanu je slab, nedovoljan da se istuširam. Ležem na veliki bračni krevet pored muža, umorna i jos vruća od sunca.

-Imaš nov kupaći - najzad primećuje.

-Tanak je - zapaža i rukom povlači gornji deo. Počinje da me ljubi po belim delovima ispod kostima.

-Slana si - kaže.

Oboje stavljamo ruke dole, u moje gaćice. I ja sam gotova.

Spustam se niže. "Slan je", pomišljam. Ali zato sperma ima neobično slatkast ukus.

-Ovo je bilo baš brzo - kaže. - Oborili smo rekord.

Mi ? To nismo bili mi. To su bila naša tela.

Brišem rukom umazana i lepljiva usta.

On odlazi u kupatilo i čujem kako dugo, dugo pokušava da sa nedovoljno vode spere sve sa sebe.

Šesti dan

Srećemo se sa nekim prijateljima. Dva bračna para, sa buljukom dece, kao i mi. Jedna od žena je mršava glupačica; ne ume i ne želi da govori, svesna da je i samo njeno prisustvo estetski doživljaj za druge. Druga žena je vesela debeljuca (debeljuce su uvek takve); zabavlja sve prisutne muškarce, čak vidim da se i moj muž glasno smeje. Obe vode računa o kalorijama i piju samo vodu. Ja nisam iz ove priče, naručujem voćnu salatu. Kad je pojedem, brišem rukom umazana i lepljiva usta.

Sedmi dan

Deca idu u bioskop, muž na vino sa prijateljima. Razmišljam da li da idem sa decom - dva evra nije mnogo za iluziju i lažni život koji film pruža. Ipak ostajem da šetam po gradu. Ulazim u crkvu. Volim crkvena lica, iako ne verujem u njihovog boga. Svidja mi se to njihovo traganje za nečim, vera da to nešto postoji, želja da se nešto doživi, taj osećaj  usamljenosti i izopštenosti, osećaj promašenog i protraćenog života... Ostavljam dva evra na nekoj ikoni - dva evra nije mnogo za ...

Osmi dan

Sedim sama i čekam decu sa neke predstave. Okolo prolaze i šetaju bivše i sadašnje lepotice, po pravilu uvek u društvu manje lepih drugarica. Muškarci, oni pravi, u čvrstom su zagrljaju svojih srećnih supruga. Parada raznih modnih ukusa i neukusa. Hiljade ljudi a nijedan čovek medju njima... Hiljade očiju a nijedan pogled...

Nailazi moj muž. Posle toliko godina znam tačno šta će reći - ništa! Ćutimo. Ćutimo. Ćutimo. Iz čista mira počinju da mi se slivaju suze niz obraze. Same. Uopšte ne plačem.

-Pa jesi li ti svesna koliko si teška za život? Sa tobom ne može da se živi! Ko je taj ko može tebe da istrpi? Ne mogu više da gubim vreme i živce sa tobom. Pa ja sam nešto ovako video samo kod dece...

"Progovorio je", mislim u sebi, "Priča. Priča o meni"

I sve mi se više čini da su ove suze koje liju suze radosnice.

Deveti dan

Ležim pripijena uz muža i šapućem mu: "Nikad nemoj da me ostaviš. Ubiću se  ako ostanem sama. Umreću bez tebe..." Vidim da mu se usne smeškaju. To su jedini trenuci kad se on smeje mojim rečima. I sasvim pogrešni trenuci za smeh.

Deseti dan

Zadnja noć u ovom krevetu, zadnja noć u ovoj sobi, ovom stanu. Volim da putujem, nije mi problem da živim bilo gde, u bilo kojoj zemlji, ali mi je teško, strašno teško kad moram da odlazim i da nešto napuštam.

Baš isto tako mi je i sa ljudima.

Pokušavam da u mraku nadjem onog jadnog pauka. Ne vidim  ga, ali znam da je u sobi.

Po zidovima igraju senke. Liče na nepoznata lica prolaznika. Liče na lica bračnih psihologa. Nekako im se usne smeškaju, poznat mi je taj smešak pobednika. Smešak koji kaže:"  Ja sam u pravu".

Okrećem se na drugu stranu.

Eto, tako izgleda letovanje koje oporavlja poljuljan brak.

I ko je tu u pravu ?  

Nadam se da ovo nije bilo more u cijoj se peni Anadyomene udavila...

Puno lepih komentara sam procitala nocas. Krenula sam da odgovorim, ali je ispalo toliko dugacko, da to sada radim na ovaj nacin.

Znam ja i razumem sve sto ste mi rekli. Pa ja sam dusa od coveka, i naravno da mi je tesko ako nekog povredjujem. Znam i da je nekima stvarno lako da lazu, ali ja to ne umem. Cak mi je tesko da sve to precutim, jednostavno, ne ide. Ja volim taj jebeni ludicni eros, da se igramo i volimo, da se smejemo dok vodimo ljubav, a ne da pisemo pesme i uzdisemo zbog toga sto smo "spoznali boga kroz orgazam".
Na kraju krajeva, lazes sebe.
Ako me muz voli takvu, onda ok.Ako me ne voli...krupna je to stvar da bi se precutala ili pokrila lazima.

Ne borim se ja sebicno samo za sebe, vec je to i zbog onog drugog.

Tezi je ovo put, ali kad- tad cete se i vi svi naci na njemu. Samo vi lutajte i krivudajte, vrtite se u krug, j***e se tajno, lazite druge, lazite sebe, ali znam, a i vi znate da vredite vise.

Zato samo hrabro i iskreno kad su ovako vazne stvari u pitanju!

P.S. Vidim da ste svi na strani muza, i nadam se da ste skapirali da sam i ja. Muz je onaj koji te razume, prihvata i voli onakvu kakva jesi. Samo sam u dilemi...koji od njih dvojice je muz? I da li je uopste to neko od njih ?

Jos uvek

Pozz

I hvala.

Besmisleno je tvrditi da tuga i bol pojacavaju strast. Nije tako. Smeh i vedrina srca najbolja su hrana ljubavi...Da, draga moja, uzet cemo se kad za to bude vreme, ali nemoj zuriti, jer je brak , kazu, grobnica ljubavi.

Casanova

John Alan Lee u knjizi  "Ljubavni stilovi" navodi sledece vrste ljubavi:

EROS

To je naziv starih Grka za ljubav ocaranu idealom lepote. Taj ljubavni stil karakterise teznja za savrsenim partnerom.

LUDUS

To je latinska rec za igru. Prvi put ju je upotrebio rimski pesnik Ovidije u 1. veku n.e. da bi opisao ljubav koja je vise igrarija nego zbilja.

STORGE

Stari Grci oznacavali su tom recju prirodne osecaje koji se javljaju izmedju brace i sestara ili prijatelja iz detinjstva. To je osecajni, odani stil ljubavi.

MANIJA

Grcki su filozofi verovali da nekim ljubavnicima bogovi salju ludilo koje ih potice da vladaju bezumno. Manija je u ovoj knjizi izraz za opsednutost bezumnom ljubavlju i ljubomorom.

AGAPE

Kad  je apostol Pavle hteo Korincanima objasniti plemenitu , nesebicnu, odgovornu ljubav, posluzio se grckom recju agape.

PRAGMA

To je grcki koren nase reci "pragmatican".Upotrebljava se za ljubavni stil koji naglasava podudarnost i oslanjanje na zdrav razum. Nekada su taj ljubavni stil nazivali razumskom vezom.

LUDICNI EROS ( e TO ja volim)

To je mesavina ludusa i erosa u nestasnoj teznji za lepotom. Nije jogunast kao ludus, ni ozbiljan kao eros.

Naravno, kao sto osnovne boje daju mnogo raznih nijansi, tako i osnovni ljubavni stilovi  mesanjem daju nove kombinacije.

Mozemo razne osobe voleti na razlicite nacine, ali mislim da svako ima stil kome tezi i koji mu je svojstven. Kao sto je neko rekao: kazi mi koga volis, pa cu ti reci ko si ili tacnije- ko zelis biti.

Ako vas je sve ovo zainteresovalo, potrazite i procitajte celu knjigu.

I ne umisljajte pogresno da ja volim samo sex.  Ovo je blog o njemu, ali....nije ovo moj jedini blog ovde :))

Kao nagradu za one koji su sa citanjem dosli dovde 

dajem vam jednu

slicicu

Brakovi su najčešći uzrok razvoda :)))

Meni ne pada na pamet da se razvodim. Samo pokusavam nemoguce. Petnaest godina vernosti u braku nije me omelo da posle petnaest dana chata priznam muzu da sam se zaljubila u drugog, i da cu ici da se vidim sa njim. Vec cujem komentare...uzdrzite se, nije mi uopste vazno sta mislite. Dakle, imam ljubavnika. Koliko je sve to prijatan osecaj, a koliko nije, mozda cu pricati nekom drugom prilikom...Jos uvek mi nije jasno zbog cega, zasto ja, zasto sa njim. Taj drugi samo kaze: "Zato sto hoces da budes srecna". Valjda je u pravu i zna sta radi. Ja ne znam.

Ne postoje nesrecni brakovi jer bi u tom slucaju morali postojati i srecni.
Kad god sam tako zbunjena, a to mi se cesto desava jer sam prilicno nezrela i glupa, pokusam da se nasmejem svemu sto se desava. Mnoge ce zgroziti  ova uporedna lista karakteristika i performansi (opa!) mog muza i mog ljubavnika, ali vec rekoh - uzdrzite se, nije mi uopste vazno sta mislite.

MUZ vs LJUBAVNIK

Nema tu pametnog izbora, jasno je.

Umesto sto pokusavam nemoguce, da za male pare kojim ja raspolazem pazarim obojicu, mozda je bolje da poverujem u sledece:

Izmedju dve zene muskarac uvek izabira obe.

Covek koji shvati u punoj svesti i sebi kaze:  ja sam nesrecan, taj covek je vec napustio najtamnije i najmracnije kutove patnje i nesrece, i prevazisao ih.

Franc Kafka

Uh, kako sam ja nezrela i  nestabilna!   :-(

Zapocela sam blog  (a par dana ranije nisam ni znala sta je to blog!) sa namerom da u njemu  jednom za svagda ostavim  i zaboravim sve ono sto spada u seks van braka. Kao sto leptir ostavlja i zaboravlja cauru u kojoj je nastajao.Ali...Kopkalo me je da vidim sta to drugi pisu, sta to druge muci. Ne znam sta sam ocekivala da cu procitati, ali sto sam vise citala, sve vise sam se razocaravala. Svi se kao nesto upinju da budu zanimljivi, duhoviti, da budu mudri, neobicni... A niko ne zeli da shvati pravi razlog svog pisanja. Eeeej, bre... pa vi  sve to  radite  samo zbog seksa.!!! Obrni, okreni, sve ovo su vapaji da se utoli seksualna glad. Neki to ne zele da priznaju, a znaju sta je u osnovi. Ima i onih koji su toliko zamaskirali pravi motiv, pa su i  sebe zavarali. U svakom slucaju svi se kao nesto lome sa dilemom da li se predati ili se odupreti strastima. Ne mogu da verujem da ima jos onih koji se dvoume! Nije problem u tome da li bi trebalo izabrati strast, vec je problem sa kim, gde  i kako...

Nisam ni ja nesto posebno pametna, ali neke ocigledne i jasne stvari vezane za ljubav ne zelim da analiziram, sumnjam i dokazujem. To se uzme kao aksioma, i teramo dalje. Dok vi ispisete i iscitate  sve te vase pesme o nesrecnoj i neuzvracenoj ljubavi, ko zna kakvo ste dobro je***e  nepovratno propustili. Naravno da moze biti bolno, ooo, jos kako moze da boli neuzvracena ljubav, kraj ljubavi, rastanak...  ali to ide u kompletu sa zadovoljstvima, ne moze se  pazariti odvojeno.

Volim ljude koji vole sebe i vole sex.

I dosta foliranja!

Pa sad, na kraju, pitam se zasto se ja uopste odricem ljubavi, strasti i erotike, uplasena sto sve moze izmaci kontroli?

Zbog  muza, koji na svaku moju pricu odgovara istim pitanjem "sta ima da se jede"?

Zbog dece, kojima smo mi roditelji prolazne figure u zivotu, i koja ce uskoro otici da bi to mogla da shvate?

Zbog drugih ljudi, koji su drugi, i nisu prvi?

...

Zašto  Anadyomene, boginja ljubavi , iz morske pene rođena? 

Kad malo bolje razmislim, čini mi se da postoji samo jedna stvar koju sam volela stalno svih ovih godina ( imam ih 45 ), a to je seks. Neki to zovu drugačije : je***e, ljubav, tu***e... - ma znate na šta mislim. Ranije sam mislila da je veoma teško pronaći pravu osobu za seks i da je  kod svakog dobrog orgazma bog umešao svoje prste (mmmm, prsti). Od kada sam dobila adsl sve više mislim da boga nema, ili bar da ga erotika ne intersuje. Izuzetno je prosto naći osobu koja želi ljubav i sa kojom možeš da osetiš uzbuđenje. Toliko prosto da sam ja prethodne noći svršila gledajući mala crna slova na belom monitoru. Naravno da sam u šoku, celog dana sam zbunjena...vrag je odneo šalu! Ovaj blog je pokušaj da zaboravim msn, a da ipak u toku dana dobijem porciju zabave i zadovoljstva. Volela bih da u tome uspem, da se vratim na staro...znate već: muž, deca, posao, kuća...

Videćemo zajedno da li se jednom otvorena vrata mogu opet zatvoriti.

Anadyomene (Anadyom`ene) , Aphrodité, a name meaning “emerging,” given to her in allusion to her arising out of the sea.

Definition taken from The Nuttall Encyclopædia, edited by the Reverend James Wood (1907)

Aphrodite Anadyomene or Aphrodite Rising from the Foam or, as better known  Αναδυομένη

• Avgust 2007 [2]
• Jul 2007 [6]

• Generalna [8] 

• BELA MACKA DONOSI SRECU ?
• SEVERNO LEDENO MORE
• MUZ VS LJUBAVNIK, deo II
• LJUBAVNI STILOVI
• MUŽ VS LJUBAVNIK
• 100 GRAMA KAF(K)E
• IZ MORSKE PENE RODJENA
• Čestitamo!