Morska pena

     Procitala sam malopre na blogu jedan clanak o macetu, pa sam dobila zelju da i ja napisem nesto o mom novom clanu porodice. Dobili smo malo belo mace, nedavno rodjeno, koje inace zivi na selu kod rodjaka, da ga mi cuvamo desetak dana dok su oni  na putu. Muz kaze da ce sada moci da se vidi ko je kakav - ko voli zivotinje, voli i ljude. Hmm, vec nam je jedan hrcak pobegao preko terase kod  male komsinice u susedstvu , i ostao je tamo, uz nas pristanak, ali valjda nije namerno, nije jadnicak znao sta radi...

      Ne volim macke. Nisam rekla da ih mrzim, ali ih ne volim. Kad razmislim, mogu i da  se setim otkad ovo potice. Bila sam mala, ni u skolu nisam posla, kada sam gledala kako se igraju decaci, skoro mladici, iz moje ulice. Bio je tu jedan veliki orah, sa vrlo visokim granama., a oni su tek rodjene macice stavljali u kesu, zatim bi je cvrsto vezali i bacali uvis do prvih grana oraha. Kesa puna macica bi uz tresak ponovo, i ponovo, i ponovo padala na beton, i cini mi se da ja jos uvek pamtim sivo-crvenu bezlicnu masu koja se u kesi formirala.

      Drugi dogadjaj vezan za macke, jednako jak i mucan kao i prethodni, zbio se par godina kasnije. U nase dvoriste dolazile su macke lutalice redovno.Jednoga dana pojavila se uz cviljenje macka sa okom koje joj je visilo iz ocne duplje - neko joj je iz neposredne blizine pucao vazdusnom puskom pravo u oko. Verovatno obeznanjena od bolova brzo se izgubila. Sutradan, pa jos par dana kasnije, stizale su nove i nove macke sa upucanim ocima. Neke su se odmah gubile, mozda i da umru u osami, a jedna od njih, sa upucana oba oka, potpuno slepa, uplaseno se zadrzala u dvoristu. Prezivela je. Hranili smo je. Tumarala je, cesto udarajuci u predmete po dvoristu, i moj pokojni otac ju je odveo u jedno veliko seosko dvoriste puno drugih macaka. Mozda je otac osecao moju tugu, a mozda i sam nije imao snage da je gleda; otac je bio nezno i osetljivo bice, i kao takav ljubitelj alkohola i veselog kafanskog zivota.

 

-         Kako da zovemo mace?- zapita moj muz.

-         Zovi ga ADSL - predlozi sin - ionako se stalno zalis da svi u sobama imamo adsl, sem tebe, pa eto, imas ga sad i ti...

      Eh, deca.

      Mace jos nema ime...

 

       - Jel ovo vase? - uz smesak je pitala. -Pojavilo se na terasi, pobeglo je od vas !

      Uzeh mace uz kiseli osmeh, a kroz glavu mi se vrzmalo pitanje : " Kakvi smo mi to ljudi,  kad ni sa mackama ne umemo ?"